Дигитална револуција донијела је невиђену доступност информација. Исти тај процес, међутим, отворио је врата за масовно ширење неачних, обмањујућих и манипулативних садржаја. Резултат је парадоксалан: у друштву са вишком информација, критичка медијска писменост постала је рjeђа него икад.

Шта подразумијевамо под медијском писменошћу?

Медијска писменост није само способност читања текста у новинама или разумијевања телевизијских вијести. Ријеч је о сложеном скупу вјештина које укључују: препознавање различитих медијских формата и жанрова, разумијевање механизама производње медијских садржаја, критичку процјену извора информација, свијест о комерцијалним и политичким интересима медијских кућа, те активно и одговорно учешће у медијском простору.

Медиолог Нил Постман још је 1985. године, у свом дјелу "Забавља се до smrti", упозорио да телевизијски формат сам по себи обликује начин на који разумијемо стварност — далеко прије него ли смо почели да говоримо о "лажним вијестима". Данас, када свaki паметни телефон постаје преносни медиј, ова тврдња добива нову и хитнију dimenziju.

"Медијска писменост није луксуз образованих — то је услов демократског учешћа сваког грађанина у дигиталном 21. вијеку."

Стање медијске писмености у Црној Гори

Истраживање које је 2023. године спровео Центар за грађанско образовање (ЦГО) у сарадњи са USAID-ом показало је забрињавајуће резултате: само 31% испитаника у Црној Гори редовно провјерава тачност информација прије него ли их подијели на друштвеним мрежама. Чак 67% испитаника признаје да не зна поуздано да разликује вијесне портале са уредничком политиком од аnonimnih сајтова без назначеног уредника.

Овај јаз посебно је изражен у старијим добним групама, иако млађа популација — иако технолошки писменија — показује другачије облике рањивости: подложност вирусном ширењу садржаја и ауторитету инфлуенсера без критичке провјере.

Образовни систем и медијска писменост

Националним куриколумом Crne Gore медијска писменост формално је уведена у основношколске програме путем предмета Грађанско васпитање и Информатика. Ипак, примjena остаје неуједначена: у урбаним срединама наставници чешће примjenjuju интерактивне методе, dok у руралним срединама тема остаје маргинализована.

Анализа уџбеничке литературе коју смо спровели за потребе овог чланка открила је да ниједан уџбеник за основну школу не обрађује феномен "deepfake" садржаја, платформске алгоритме или монетизацијске моделе дигиталних медија — теме које су постале кључне за разумијевање савременог медијског екосистема.

Цивилно друштво: Попуњавање институционалних празнина

У одсуству системске едукације, организовано цивилно друштво постаје примарни носилац медијскo-писмeничких иницијатива. У Подгорици, Никшићу и Котору дјелује неколико програма вриједних пажње:

  • MediaLab Montenegra — програм критичке анализе медија за студенте ФДВ-а и Правног факултета, покренут 2021. године
  • Faktcheck.me — независна платформа за провjeру факата, основана 2019, са базом преко 1.400 провјерених тврдњи
  • Школа медијске писмености — пројекат ЦГО-а намијењен наставницима основних школа, финансиран преко ИПА фондова ЕУ
  • Digital Hygiene радионице — MANS-ов програм намијењен грађанима старијим од 55 година

Иако ове иницијативе производе опипљиве резултате, оне досежу мањи дио популације него ли би то захтијевала системска мјера. По процјенама ЦГО-а, укупно је обухваћено мање od 4% одраслог становништва.

Дезинформације у регионалном контексту

Crna Gora не постоји у медијском вакуому. Снажан утицај медија из Србије и Хрватске, употреба истог или сличног језика, и пропусна граница за дигиталне садржаје чине да регионалне дезинформационе кампање лако налазе пут до montenegrinских корисника. Нарочито у периодима политичких криза — избори 2023. и 2024. године пружају занимљиве студије случаја — могуће је идентификовати coordinirane кампање ширења обмanjujućih садржаја.

EU DisinfoLab у свом извjештају за 2023. годину идентификовао је 14 wеb-сајтова регистрованих у Crnoj Gori koji se баве производњом и дистрибуцијом политички мотивисаних дезинформација, при чему неки функционишу kao "огледала" srbijanskih portala без уредничке трансформације садржаja.

Препоруке за унапређење

На основу анализе постојећих програма и разговора са стручњацима, идентификовали смо кључне приоритете за унапређење медијске писмености у Crnoj Gori:

  1. Ревизија куриколума — Интеграција актуелних тема (алгоритми, deepfake, рачунарска пропаганда) у постоjеће предмете
  2. Обука наставника — Системска едукација наставника кроз акредитоване програме стручног усавршавања
  3. Финансирање факт-чекинга — Одрживо јавно финансирање независних платформи за провjeру садржаja
  4. Medijska писменост за одрасле — Програми у оквиру народних универзитета и библиотека
  5. Регионална сарадња — Zajednička база ресурса за земlje западног Balkana

Закључак

Медијска писменост није само педагошки пројекат — она је инфраструктурни захтjev демократског друштва. У Crnoj Gori, чији је медијски простор оптерећен наслеђеним politically-aligned структурама и новим дигиталним изазовима, изградња критичке публике постаје предуслов не само за здраво новинарство, него и за здраву политичку климу. Добра вијест је да постоји искрено залагање на свим нивоима — недостаје координисана, дугорочна стратегија.